Fotografisanje koje je iza nas definitivno ostaje upamćeno kao jedno od najdinamičnijih do sada. Plan je bio ambiciozan: da se u autentičnom ambijentu zabeleži drvarska narodna nošnja i njena vanvremenska lepota na specifičnoj lokaciji – Bešenovačkom jezeru na Fruškoj gori.
Logistika, skela i jedan zaboravljeni pasoš
Kao i svaka prava avantura, ni naša nije mogla da prođe bez nepredviđenih obrta. Krenuli smo iz Bačke Palanke podeljeni u tri ekipe. Dok su dve ekipe planirale standardnu rutu preko Iloka, treća je imala „specijalan zadatak“ – prelazak Dunava skelom u Begeču ili Futogu.
Razlog? Naš umetnički rukovodilac Marko je zaboravio pasoš (Marko, hvala ti! hahah). Iako je to delovalo kao komplikacija, zapravo nam je išlo na ruku. Skela je bila sigurnija opcija za transport same nošnje kako bismo izbegli nepotrebnu papirologiju na granici.
Naravno, izvlačile su se slamčice za to ko ide kojim putem i, pogađate, ja sam izvukao najkraću. Ipak, posle mnogo godina, vožnja skelom je bila pravo osveženje i podsetnik na to koliko putovanje može biti zabavno kada se ne žuri. Put sa Markom i Pavlom proleteo je uz razne teme, dok su se ostale ekipe (Saša, Teodora, Mina, Milan, Novak, Vanja, Dušan i Kristina) probijale drumovima.
Magija na tirkiznoj vodi Bešenova
Sreli smo se „negde“ na raskrsnici na Fruškoj gori – nemojte me pitati za tačne koordinate, jer bez navigacije ne bih znao ni gde sam parkirao, a kamoli kuda idem! Kada smo se konačno okupili, uputili smo se ka tirkiznom dragulju planine. Bešenovačko jezero leti vrvi od kupača, ali ovaj put je scena bila potpuno drugačija. Čim su se pojavili naši modeli, bela krečnjačka stena i plavetnilo vode dobili su potpuno novu dimenziju. Vreme nas je poslužilo iznad svih očekivanja, pružajući nam ono savršeno, oštro svetlo koje smo i priželjkivali.
Drvarska narodna nošnja kao prava atrakcija
Bila je to prava senzacija za sve prisutne na plaži. Dok su se ljudi rashlađivali u vodi, na obali se odvijala prava vizuelna magija. Drvarska narodna nošnja, sa svim svojim bogatim teksturama i detaljima, pravila je neverovatan kontrast sa modernim ambijentom jezera. Spoj tirkizne vode i čiste tradicije stvorio je vizuale koji se retko viđaju.
Nismo gubili vreme – paralelno smo fotografisali finalne kadrove i snimali dinamičan materijal za društvene mreže. Naši igrači (modeli) su bili neumorni, uprkos vrelini i radoznalim pogledima prolaznika. Kako je to sve izgledalo „iznutra“, pogledajte u kratkom BTS snimku koji smo pripremili:
Završetak dana uz „zlatni sat“
Radili smo punom parom sve dok sunce nije počelo lagano da zalazi, ostavljajući nam onaj najlepši „zlatni sat“ za finalne kadrove. Umorni, ali puni utisaka, dan smo krunisali kafom u obližnjem kafiću, gde smo uz smeh prepričavali dogodovštine sa skele i planirali sledeće akcije. Što se tiče povratka kući, ovaj put sam se strateški izborio za najdužu slamčicu – pravac preko granice, bez dodatnih vodenih avantura!
Edukativni kutak: Drvarska narodna nošnja
Osim vizuelne lepote, važno je razumeti i priču koju ova nošnja nosi. Ona se primarno deli na Gornji i Donji Unac. Konkretno, primerci koje smo fotografisali potiču iz okoline Drvara, sa tromeđe Like, Krajine i Dalmatinskog Kosova.
Zanimljivosti o ovoj nošnji:
- Uticaj Dalmacije: Primete se jasni uticaji dalmatinskog stila. Razlog je istorijski i praktičan – stanovništvo je bilo okrenuto moru zbog čuvenog voza „Ćire“. Njime su se snabdevali osnovnim namirnicama, posebno ribom i vinom pred slavu Svetog Nikolu.
- Prirodna izolovanost: Iako je Drvar blizu, planine Hrnjadi, Mišija i Kamenica činile su ga često nepristupačnim zbog snega i loših puteva. Zato je ovaj kraj prirodno više gravitirao ka Dalmaciji i Lici (preko Une do Srba i Martin Broda).
Kako izgleda ova raskošna nošnja u pokretu, pogledajte u video klipu koji smo pripremili, a koji možete pronaći i na zvaničnom Instagram i TikTok nalogu CTKU „Kosta Abrašević“:
